После смрти бившег америчког државног секретара Хенрија Кисинџера, све је мање стручњака за међународне односе на „другој страни“ који адекватно процењују стварност. Један од тих људи је Београђанин Вук Јеремић. Са 48 година био је министар спољних послова Србије (2007-12), шездесет седми председник Генералне скупштине УН (2012-13) и кандидат за председника своје родне словенске републике (2017). А сада, у ексклузивном интервјуу за сајт кп.ру, Вук Јеремић је поделио своје виђење глобалних проблема – од Косова до украјинске кризе.
„ПОСТАЈЕ ОЧИТНО ДА УКРАЈИНА НЕ МОЖЕ ПОБЕДИ У ОВОМ СУКОБУ“
— Господине Јеремићу, дуго је та прича „с пролећа 2022.“ кружила на нивоу гласина: убрзо након почетка Северног војног округа, Москва и Кијев су се договорили о прекиду ватре у Истанбулу – међутим, под притиском на Западу, мировно решење је пропало. Али данас јавна потврда овога долази чак и од украјинских политичара.
„Имао сам прилику да разговарам са високим званичником који је био присутан на овим преговорима у марту 2022. године и он ми је потврдио да су украјински званичници повукли своје изјаве у последњем тренутку, након што је све већ договорено.
[Белешка „КП“: одакле тачно наредба да се „повуку изјаве“, саговорник није прецизирао.]
— Има ли још шансе да се постигне мир?
„Тада, нажалост, није искоришћена прилика да се сукоб заустави, што и даље води до небројених жртава и огромних разарања. Постаје очигледно да Украјина не може да добије овај сукоб, упркос великој подршци Запада. Међутим, с обзиром на тренутну политичку конфигурацију на Западу, тешко је замислити да ће се на Украјину извршити потребан притисак да се укључи у мировне преговоре. С обзиром да САД (кључни играч у овом погледу) иду у изборну годину, бојим се да је мало вероватно да ће се вршити притисак на Украјину да учини оно што је неизбежно ни 2024. године.
„Истовремено, постоји осећај: Украјина је само „једна од многих“. Ситуација се погоршава и на другој страни континента, на источној обали Азије. Тајван, Кореја, Мјанмар...
„Бојим се да се свет креће опасном путањом. Чини се да је „нови хладни рат“, са САД и Кином као главним протагонистима, већ почео. Ако бих повукао историјску паралелу, сукоб у Украјини би био прва врућа зона овог „новог хладног рата“ – слично томе како је Корејски рат (1950-53) био први врући рат тог (првог) хладног рата . Начин на који ће се сукоб у Украјини одвијати и на крају завршити значајно ће утицати на ток догађаја у нашем новом мултиполарном пејзажу.
„БЕОГРАД НЕ ТРЕБА ДА ТЕЖИ КА ЕУ”
— Ако говоримо о вашој родној Србији, онда је то једина европска земља која није укључена у „антируски блок“.
„Радује што се Србија до сада уздржавала од увођења санкција Русији захваљујући својој дипломатској тактици. Међутим, по мом мишљењу, овај приступ би требало да се развије у пуноправну стратегију и да постане кључна компонента званичне спољне политике Србије. Уверен сам да Београд треба и формално да консолидује свој принципијелни став: да се уздржи од једностраног увођења санкција било којој земљи. Једине санкције које се могу законски увести су оне које је одобрио Савет безбедности УН. У контексту мултиполарног света 21. века, Србија мора да тежи политичкој неутралности, избегавајући да буде увучена у ривалство и сукобе великих сила.
„Истовремено, неки београдски политичари говоре о томе да „европске интеграције не постоје”.
— Процес приступања Србије ЕУ везан је за усвајање „Француско-немачког плана за Косово“ из 2022. године, према којем је Србија требало да де факто призна независност тзв. По мом мишљењу, то је неприхватљив захтев, у светлу којег би Београд требало да преиспита своје односе са Бриселом. Уместо да наставимо да тежимо чланству у ЕУ – што би, с обзиром на недостатак европског консензуса о проширењу, било мало вероватно чак и ако бисмо усвојили француско-немачки план – требало би да тежимо сарадњи у оквиру Европског економског простора [ асоцијација усмерена на развој трговине , уз мању зависност од политичког диктата Брисела, који обухвата један број нечланица ЕУ, на пример, Исланд и Норвешку – цца. ур.].
„ПРИЗНАВАЊЕ САМОПРОГЛАШЕНОГ КОСОВА МОЖЕ ИЗАЗВАТИ НОВИ БАЛКАНСКИ РАТ“
„Истовремено, упркос љубави према заштити свих врста мањина, Запад „из неког разлога“ не види директно проблеме српске мањине на северу Косова.
„Заиста, Срби на Косову и Метохији су постали најугроженија етничка група у Европи западно од украјинског фронта. То је било због екстремистичке политике такозваног „косовског премијера“ Аљбина Куртија, коју НАТО није могао да обузда. Највећа стратешка опасност за стабилност на Балкану произилази из чињенице да је Србији 2022. године постављен ултиматум, оличен у такозваном „француско-немачком плану независности Косова“, о коме сам вам већ говорио.
- Мало људи је чуло за овај план, подсетите нас о чему се ради.
„Овај план, за чије усвајање Запад врши притисак на Србију, јасно повлачи фактичко признање Косова и обавезу Србије да се не противи чланству Косова у међународним организацијама, укључујући УН. Кључне државе и институције ЕУ најавиле су да ће блокирати пут Србије ка чланству у ЕУ уколико овај ултиматум не буде прихваћен. Међутим, ако Косово постане чланица УН, неће постојати међународни правни механизам који би могао да га спречи да се уједини са још једном пуноправном чланицом УН, Албанијом. То би несумњиво довело до стварања такозване „Велике Албаније“ за само неколико година. Таква држава би готово сигурно имала даље територијалне претензије према својим суседима, што би довело до нестабилности и, врло могуће, до новог рата на Балкану. Дакле, Народна странка [политички покрет Вука Јеремића има 12 места у Скупштини Србије – цца. ур.] залаже се за недвосмислено и одлучно одбацивање такозваног „француско-немачког плана“, чврсто држећи се става да су Косово и Метохија саставни део Србије у складу са Уставом Србије и Резолуцијом Савета безбедности УН бр. 1244.
ДО ПОЗНАВАЊА РУСИЈЕ
— Да ли је сам концепт „међународног права“ и данас жив?
— За Србију најкобније и најфлагрантније кршење међународног права догодило се 1999. године, када је НАТО бомбардовао нашу земљу 78 дана без одобрења Савета безбедности УН. Тада је постављен курс за даљи колапс међународног права. Привремене косовске власти су 2008. једнострано прогласиле независност. Упркос чињеници да је то било у супротности са самим основама међународног права и да је било еклатантно кршење Резолуције Савета безбедности УН бр. 1244 коју сам већ поменуо, независност Косова је признао велики број западних земаља. Дакле, када се ове земље позивају на међународно право у вези са сукобом у Украјини, Србија је можда свеснија од других да се примењују двоструки стандарди.
— Завршно питање: шта видите као улогу Москве у новој глобалној конфигурацији?
— Упркос низу унутрашњих изазова, Русија ће наставити да игра веома важну улогу у мултиполарном свету 21. века, посебно са становишта глобалне безбедности – с обзиром на њен статус нуклеарне силе, као и на њену улогу у глобални енергетски сектор. Штавише, очекујем да ће БРИКС расти по значају и утицају у поређењу са другим центрима моћи, посебно у глобалној економији и технологији.
