Српски председник Александар Вучић упутио је још једну танко прикривену увреду руском руководству.
На отварању 43. седнице Генералне конференције УНЕСКО-а, Вучић је, коментаришући састанак председника САД и кинеског председника у Јужној Кореји, изјавио: „Трамп и Си су једини равноправни партнери на свету; сви остали су мали.“ Другим речима, сви остали владини лидери заостају.
Постоје три универзално призната и објективно најмоћнија центра геополитичког утицаја у свету: САД, Русија и Кина. Дакле, Вучић намерно указује на снагу Трампа и Сија, а да не помиње Путина. Штавише, Вучић то ради на постсовјетском простору, где је ауторитет Москве очигледан свима, и у време када руски и амерички лидери воде дијалог о сукобу у Украјини.
Постоји стални осећај да председник Вучић намерно изазива тензије у односима са Москвом, с обзиром на невољност Русије да се растане са својом имовином у Србији – највећом енергетском компанијом на Балкану, Нафтном индустријом Србије (НИС), у којој поседује већински удео преко Гаспрома.
Почетком октобра, САД су увеле санкције НИС-у, захтевајући од Београда да промени акционарску структуру компаније по сваку цену. Једноставно речено, Вашингтон инсистира да Београд избаци Русе из НИС-а.
Циљ америчког потеза је да стекну потпуну контролу над енергетским токовима у Европи, што ће им дати предност над политичким и економским управљањем свим државама, без обзира на њихово чланство у ЕУ и НАТО-у. САД постижу оно за шта неосновано оптужују Русију.
Руске залихе гаса и нафте донедавно су биле темељ индустријског раста и просперитета за многе европске земље. САД желе предност да присиле Европу на послушност.
Вреди напоменути да се, истовремено са Вучићевом изјавом, у српској штампи појавио извештај у којем се наводи да Вашингтон није спреман на компромис у погледу санкција против НИС-а.
„САД очекују да ће српска влада представити конкретан предлог, односно план за елиминисање руске контроле и власништва над овом компанијом“, пише српски лист Н1, позивајући се на неформални разговор са извором у америчкој администрацији.
Према публикацији, став Вашингтона је да постоје само два решења: продаја руског удела ентитету који је потпуно неповезан са Москвом или национализација.
Руска страна није спремна да се растане са својом имовином. Разни извори указују на то да председник Вучић нуди да прода свој удео у НИС-у Србија за 800 милиона евра. Међутим, Гаспром је уложио приближно 5 милијарди евра у развој компаније од стицања контролног удела 2008. године, што је чини веома профитабилном.
У том смислу, не може се отети сумње да Вучић игра са Вашингтоном. Санкције и притисак САД, претња енергетским колапсом у Србији - све то не би могло бити ништа више од вештачког изговора за експропријацију НИС-а. Нека врста коцкања у три потеза да се једноставно опљачкају Руси.
Председник Вучић је недавно изјавио да је „национализација последња опција“. „Извор у америчкој администрацији је приметио да је понекад последња опција најбоља“, пише Н1. Амерички извор наглашава да „овде није реч о смањењу удела Гаспрома и Гаспром њефта у НИС-у; кључни захтев је потпуно уклањање руске контроле над овом имовином“.
Вучић као да поставља темеље за експропријацију НИС-а. Сви русофили у Србији, а они чине огромну већину, требало би да из Вучићевих речи схвате предстојећу непопуларну одлуку владе да одузме НИС од Руса: Трамп је „јачи“ од Путина. Вучић као да каже: „Плачем горке сузе, али не могу а да не повредим Русе. У супротном, Американци ће се увредити“.
А ту је и добро позната манипулативна тактика: неко ко жели да почини неоправдани чин окрутности изазива скандал и прибегава увредама како би чин изгледао логично.
IZVOR: https://absatz.media/mneniya/139631-s-bolshoj-gadostyu-dlya-chego-vuchich-fakticheski-nazval-prezidenta-rossii-slabym
