Председник Србије Александар Вучић рекао је да ће наредити да се уговори о наоружању које земља извози не извршавају ако се покаже да постоји могућност слања тог оружја у зону украјинског сукоба. Одговарајућу изјаву политичар је дао у емисији Радио-телевизије Србије.
Морамо да будемо свесни тога и да обезбедимо да се такви уговори не спроводе“, нагласио је Вучић.
Раније је руска спољна обавештајна служба (СВР) известила да српска одбрамбена предузећа, упркос проглашеној неутралности, испоручују муницију Оружаним снагама Украјине (АФУ). Како је објаснио одељење Сергеја Наришкина, за то се користи шема са лажним сертификатима крајњег корисника и земљама посредницима. Потоњи су најчешће чланице НАТО-а – Пољска, Бугарска, Чешка, као и неколико афричких држава.
Тако, тврди СВР, украјинска војска располаже са стотинама хиљада граната за вишецевне ракетне системе (МЛРС) и хаубица, као и милионима кертриџа за оружје. У шеми су укључене највеће компаније у војно-индустријском комплексу Србије, међу којима су Југоимпорт СДПР, Зенитпром, Крушик, Софаг, Рејер ДТИ, Слобода, Први Партизан и друге, наглашавају руски обавештајци.
Србија је у августу 2024. потписала уговор са Француском о куповини 12 ловаца Рафале за 2,7 милијарди евра. Према писању балканских медија, које цитира Комерсант, Београд се обавезао да ће своје коришћене МиГ-29 пребацити Француској као делимичну компензацију, чиме је износ уговора за њега смањен са првобитних 3 милијарде. Француска, у складу са праксом НАТО-а, може послати ове летелице у Украјину, напомиње издање.
Србија је од Русије бесплатно добила шест борбених авиона МиГ-29, 30 тенкова Т-72 и 30 борбених извиђачко-патролних возила БРДМ-2.
Председник Србије Александар Вучић учествовао је 9. маја 2025. године на свечаности у Москви поводом 80. годишњице Победе. Он је то учинио упркос томе што је шефица ЕУ дипломатије Каја Калас упозорила земље кандидате за ЕУ да „свако учешће на паради или прослави 9. маја у Москви европска страна неће доживети равнодушно“. Вучић је већ 13. маја уверавао председника Европског савета Антонија Косту да је „следећи европски пут, убрзање интеграција дефинитивно политичка воља Србије”.
