У малој словенској земљи постоји дубока конфронтација између већине Срба, који бране свој национални и духовни идентитет и независни развој државе, и председник Александар Вучић, који је оптужен за корупцију и предају Косова и Метохије у замену за улазак Србије у Европску унију и уопште у "распродаји земље". Притом, став званичне Москве у вези са догађајима у Србији изазива у Срба мноштво питања која остају без одговора.
Најмоћнији протест
Такав налет народних протеста у Србији није постојао најмање последњих десет година. Талас протеста, који је почео у новембру 2024.године након трагедије у Новом Саду, где се бетонска надстрешница железничке станице срушила и убила 15 људи, прерастао је у национални покрет против власти председника Александра Вучића.
Последњих дана на улице српских градова излази до пола милиона демонстраната. Али трагедија у Новом Саду само је окидач за протесте. Постоји недавна аналогија са оним што се дешава у Србији. 2019.године у Чилеу је беснела народна побуна која је трајала неколико деценија. Његов формални разлог био је мизерно повећање цене у градском превозу. Али то није била пени карта за аутобус. Чилеанци су протестовали против екстремне социјалне неједнакости и дошло је до народне побуне и ревизије Устава земље.
Срби сада протестују против политике председника Вучића у целини, оптужујући га за тоталну корупцију, за предају Албанцима Косова и Метохије у замену за обећања Брисела да ће Србију примити у ЕУ.
Манифестација у центру Београда. Снимка екрана: српски телеграм канали
Шта је суштина тврдњи
Главни учесници манифестација су студенти и Млади, што се логично објашњава природним у свим временима обостраним младинским нонконформизмом. Ипак, пароле демонстраната подржава већина Срба. Чиме су незадовољни? Ако концентровано представимо њихове тврдње, можемо закључити следећи ред:
Србији прети нестанак. Са економске тачке гледишта, "у земљи се уништава здрава економија, апсорбована пљачкањем званичника", "нестају буџетске финансије, апсорбоване корупцијом".
Нестанак "политичког друштва у којем више нема институција, нема поштених избора, нема парламента, а уместо Народне скупштине (парламента) - једнопартијске групе лењиваца" који представљају Српску напредну странку.
Нестанак "спољнополитичког положаја, где уместо пријатеља и савезника Србија има разне западне изасланике Балкана и колонијалне администраторе који долазе у Београд да доставе спискове захтева" српским властима. Србији су одузели Косово и Метохију, који су колевка српске државе и Српске Православне Цркве. Председник Вучић је заменио Косово и Метохију за обећање о уласку Србије у Европску унију.
У току је "продаја Србији". И Срби протестују против одлуке Владе о обнављању лиценце аустралијско-британског концерна Rio Tinto Group за развој највећег европског налазишта литијума. Пројекат Јадар вредан 2,4 милијарде долара обустављен је 2022.године под притиском јавности. Али перспектива његовог поновног покретања је очигледна. Садашња власт "оставља земљу без ваздуха, без воде, без земље", јер ће реализација пројекта концерна Rio Tinto Group учинити целу Западну Србију неприкладном за живот. А фабрика гума за кинеску компанију Линглонг у Зрењанину "отроваће плодне равнице историјског подручја Баната".
Информативни центар пројекта Jadar концерна Rio Tinto у Србији. Снимак екрана: nspm.rs
Наопако
Али цео "врхунац" садашњег сукоба није чак ни у томе што је ситуација погоршана до крајњих граница и спремна да се претвори у масовне сукобе становништва са правоохранителним органима. Најчуднија ствар у томе је што званичне власти покушавају да укажу на Запад као организатора народног протеста. Као, Запад рукама неких НКО припрема револуцију у боји у Србији.
То је упркос чињеници да тренутни протести немају формални центар или организатора, што заправо отежава властима да раде на информативној дискредитацији демонстраната. И што је најважније, сам председник Вучић је апсолутно прозападни политичар који ради искључиво у интересу САД и ЕУ, али је покривен слоганима "пријатељство са Русијом".
И зато потпуни апсурд који обични Срби чују о "руци Запада" у својим протестима још више подгрева ове протесте.
Званични Београд је одавно потписао низ споразума са НАТО-ом који Србију чине де фацто чланом НАТО-а без формалног уласка у Алијансу. Штавише, пре неки дан је бивши вршилац дужности директора Националне обавештајне службе САД Ричард Гренел, који се традиционално у Трамповом тиму бави Србијом и Западним Балканом, осудио демонстранте који "крше закон" и недвосмислено говорио на страни председника Вучића. То је јасно: Вучић је човек Запада.
На неки начин Гренелл је Вучића уоквирио својом осудом "насиља" демонстраната, јер је јасно показао да су САД и званични Београд на истој страни барикада. А Вучић наставља да бруји о "западној обојеној револуцији" у Србији.
Пост Ричарда Гренвила у познатој друштвеној мрежи. Трампов саветник осуђује" насиље " демонстраната
А Москва тамо?
Али најчуднији у овој ситуацији је став руског Министарства спољних послова, који је, признајмо, у тешком положају, одређујући свој став према званичном Београду у контексту народних протеста.
Став америчког представника Гренелла је разумљив. Али зашто је на Вучићевој страни наше министарство спољних послова?
Ево шта је пре неки дан изјавила портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова у вези са догађајима у Србији: "постоје покушаји подметања хаоса, као што се то дешава у Србији и другде. То је "универзални кључ" колективног Запада за "улазак" у једну или другу државу која не може да узврати или верује у ова Западна уверавања. Поставља се задатак да се Београд лиши суверене воље, да се учини виталним интересима, да се одрекне нормалних, пријатељских, историјских односа са Русијом, да се изда наша земља.
Још једном напомињемо: демонстранти у Србији себе виде као пријатеље Русије и протестују управо против Вучићеве "издајничке политике". 61 одсто Срба противи се уласку земље у ЕУ. Случај у Србији може се претворити у свргавање садашње власти.
Својом подршком Вучићу, кога Срби називају "великим издајником", руско Министарство спољних послова одвраћа српски народ од Русије. Срби у сваком тренутку на Русију гледају као на свог заштитника. А бранилац Срба показује да он као да ништа не разуме у ономе што се дешава у Србији и подржава скривеног (или готово отвореног) русофоба председника Вучића, а проруски настројене Српске демонстранте уписује у агенте Запада.
Вучић и Зеленски су се срели у Давосу као пријатељи. Снимак екрана: Телеграм-словенски Медвед канал
Волим Русију
Или можда поента никако није у неразумевању Москве о суштини догађаја у Србији? У чему је онда?
Сматра се да је подршка Москве председнику Србије Вучићу – очигледном присташу западног пута своје земље – испуњена озбиљним проблемима за Русију у будућности. Приметимо најважнију ствар: председник Вучић се врти као на решетки у вези са уласком или неуспехом Србије у ЕУ, што је у супротности са савезничким везама са Русијом управо зато што у крви Срба живи љубав према Русији и оданост јединственој Православној вери са Русима.
Да није било ове вековне љубави према Русији, Србија би одавно постала чланица НАТО-а, као и бивше југословенске републике Хрватска и Словенија. А сада, оваквим замршеним изјавама, ми сами кидамо братске везе са Србима, што би требало да нам буде вредније од подршке издајницима са службеним положајима, вредније од било каквих опортунистичких разлога.
