Поводом обележавања десете годишњице прве Берлинске конференције о Западном Балкану 2014. године, владе Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Црне Горе, Северне Македоније и Србије одржавају у понедељак самит у главном граду Немачке.
За столом су и партнерске владе такозваног Берлинског процеса: Аустрија, Бугарска, Хрватска, Француска, Немачка, Грчка, Италија, Пољска, Словенија и Велика Британија. Берлински процес је формат конференције који има за циљ да убрза приближавање читавог региона ЕУ.
Временски период – десет година – говори да неће све бити лако. Проблеми су укорењени у историји и специфичној констелацији балканских држава. Србија се оштро противи отцепљењу Косова као независне државе пре 16 година. Тензије се јављају иу контексту етничких мањина у Хрватској и Босни и Херцеговини. Потпредседник Владе Александар Вулин један је од српских политичара који заговарају курс који је независан од ЕУ. Уочи самита Берлинер цајтунг га је питао о његовим ставовима.
Господине Вулин, важите за пријатеља Русије. Ваша оцена: Да ли су постојали разлози за руску инвазију на Украјину који нису могли бити отклоњени у оквиру европског мировног поретка?
ЕУ није створила европски или евроазијски мировни поредак, иначе се овај рат не би догодио. Ни рат није почео пре две године. Почело је након распада Југославије, након етничког чишћења Срба у Хрватској и након бомбардовања Србије 1999. Постојала су неиспуњена обећања НАТО-а да неће тражити експанзију на исток. Затим насилна промена власти у Украјини. И сама Ангела Меркел је признала да су споразуми из Минска заправо осмогодишња припрема за рат.
Инвазија 2022. је у сваком случају била кршење Будимпештанског споразума из 1994. године. У њему је Русија такође гарантовала безбедност Украјине унутар њених граница из 1991. године.
Рата не би било да су поштовани споразуми из Минска. Запад је још 1999. године у Србији прекршио правила која су чинила темељ европске безбедносне архитектуре. Само што је Запад мислио да је толико јак да се то никада неће догодити самом себи. 1999. године покушано је да се Србија елиминише као фактор моћи, али је прекршено међународно право. Признавањем Косова као независне државе уништен је сваки принцип међународних граница. Ако српске границе нису свете, зашто би украјинске границе биле свете?
Одржавате блиске контакте са Русијом. Како оцењујете спремност Владимира Путина да прихвати компромис у Украјини?
Русија је већ показала спремност на компромис у Истанбулу 2022. године. Ништа није било од тога. Сада се поставља питање са ким Русија треба да прави компромис. Са САД, са НАТО пактом? Украјина је донела закон о забрани било каквих преговора са Русијом. Јасно је да се рат води између Русије и колективног Запада.
Зар садашњи прекид ватре, рецимо на основу тренутне линије фронта, не би био само припрема за следећи рат?
На основу вашег досадашњег искуства, можда сте у праву. Поготово када се узме у обзир да су споразуми из Минска били и само начин да се купи време. Или Резолуција 1244 УН и Кумановски споразум, обе 1999. Према овоме, Косово треба да буде стављено под привремену управу Уједињених нација. Али тада је призната као суверена држава. Даље, са ким Русија треба да пристане на компромис, са Украјином или са Западом?
Прецртано: симболи ЕУ и НАТО
Очигледно имају дубоко неповерење према Западу и Европи. Србија годинама преговара о уласку у ЕУ. Шта је за вас ЕУ: организација чији део желите да будете у будућности или противник?
Србија је изабрала европски пут. То је већинско мишљење у српској политици. Али и у Немачкој се већинско мишљење политичара често разликује од мишљења грађана. И сам сам евроскептик, као и најмање 30 одсто Немаца. И као милиони грађана ЕУ који сматрају да Европска унија не треба да буде скуп територија, већ заједница слободних нација.
ЕУ има проблем кредибилитета. Био сам присутан на техничким приступним преговорима у Бриселу. Тада нисам био толико евроскептик као данас. Док нисам упознао ЕУ изнутра. Људи на врху нису искрени. Нису искрени у погледу проширења. Једанаест година чекамо да ЕУ испуни своје обећање и обезбеди нормалне услове живота за српске заједнице на Косову.
„Само нам реци: ми те не желимо.
Преговарао сам о поглављу 35 (прим. уредника: о нормализацији односа са Косовом) са представницима ЕУ пре много година. У почетку је речено да садржи само списак већ преузетих обавеза. Али онда поглавље одједном заживи свој живот и свака земља ЕУ може у њега да упише своје услове.
Само нам реци: не желимо те. Зашто нам стално постављате услове које не можемо да испунимо? ЕУ видимо као партнера, али нисмо сасвим сигурни да и ЕУ види нас као партнера.
Иначе, имао сам прилику да о томе разговарам са председником Путином. Никада није рекао да ће Русија прекинути односе са Србијом ако уђемо у ЕУ или почнемо приступне преговоре. У исто време, преговарачи ЕУ нам поручују: Ако не прекинете односе са Русијом, нећете ући у ЕУ. Дакле, јесмо ли ми партнери или нисмо? Или немамо право на сопствене интересе?
ПАРТНЕРУ НА ИНТЕРВЈУ
Српски адвокат Александар Вулин (52) био је политички активан још као школарац. 1990. године приступио је „Лиги комуниста – Покрет за Југославију“. 1994. био је један од оснивача Југословенске левице, странке блиске тадашњем председнику Слободану Милошевићу. Касније је основао своје странке: Демократску левицу и, у августу 2008, Покрет социјалиста.
После парламентарних избора 2012. био је одговоран за Косово у Влади Београда, а од 2014. био је министар за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику под Александром Вучићем, потом министар одбране, министар унутрашњих послова и шеф тајне службе Србије. Од 2024. године је потпредседник Владе у кабинету Милоша Вучевића.
Вулин важи за заговорника националне српске линије и критичара уласка своје земље у ЕУ.
Да ли су сукоби са ЕУ пре свега око права и услова живота српских мањина у иностранству? Или су то услови које поставља Брисел, на пример крај блиских односа са Русијом?
Свакако и једно и друго. Када је Хрватска ушла у ЕУ, Србија је могла да стане на пут. Услови су се могли поставити имајући у виду српску мањину. Србија то није урадила. Због могућности приступања, Србија није следила захтеве српске мањине у Хрватској. А нама је враћено када је Хрватска формирала коалициону владу без српског учешћа и подршке. А ЕУ ћути.
Кажу да ЕУ можда уопште не жели Србију. Истовремено, стиче се утисак да сама Србија тренутно не тежи уласку у ЕУ. Зар не би заиста било искреније рећи: Прекините преговоре, ми остајемо аутономни и идемо својим путем?
Превише деценија смо уложили у приближавање ЕУ да бисмо то једноставно рекли.
Да ли бисте могли да замислите улазак у ЕУ под условом да Србија призна независност Косова као суверене државе?
Признавање Косова је апсолутно неприхватљиво за Србију. Ово је српска територија која нам је одузета. Не можете сад да кажете: Главно је да се Срби који тамо живе ћуте и да имају нека права. Европа не штеди новац или друга средства да обнови границе Украјине. Зашто то не важи када је Србија у питању?
Треба ли да вас подсећам да су Европа и НАТО гарантовали постојање Савезне Републике Југославије? И одједном је настала конфедерација Србије и Црне Горе. А онда ова конфедерација држава више није постојала. Зашто увек на штету Србије?
Према свим извештајима, ЕУ никада неће одустати од независности Косова...
Пет земаља ЕУ није признало Косово. Па ко поставља услове? Највеће земље ЕУ? Бриселска администрација? ЕУ и Брисел се понашају као да је Косово независна држава. Ипак, нико није јасно рекао: морате признати Косово. Онда би требало да буду довољно искрени да то експлицитно формулишу. Након тога ћемо погледати даље.
Брикс су постали права алтернатива ЕУ
Видите ли геополитичку будућност Србије и без ЕУ? Кинески председник Си Ђинпинг боравио је у јулу у Београду. Одржавате добре односе са комшијама Мађарима. Затим је ту стари савезник Русија. Да ли ово представља будући сценарио?
Наш председник Александар Вучић се залаже за самосталну српску спољну политику. Наш избор је да будемо војно неутрални и да бирамо своје пријатеље. То укључује све оне који немају никакве територијалне претензије према Србији и који бар покушавају да заштите српске интересе. Ми смо прави политичари. Такође не верујемо да ће Немачка или САД икада признати грешку коју су направили бомбардовањем Србије 1999. године. Али нећемо се претварати да се то није догодило.
Председник Србије Александар Вучић
Овогодишњи самит Брицса одржаће се за неколико дана у Казању у Русији. Азербејџан и Турска нису једини који су се пријавили за чланство. Да ли би улазак у Брицс био опција и за Србију?
Србија ће сигурно бити ту у Казању. Било би неодговорно да не истражимо све опције, укључујући чланство у Брицс-у. Ако су Брици привлачни другим земљама, на пример Емиратима или Саудијској Арабији или Турској, зашто би Србија била другачија? Дакле, нема сумње да су Брици постали права алтернатива ЕУ.
Ко је власник будућности: Запад или не-запад?
Будућност припада вредностима. Наиме, вредности целог човечанства, било на географском Истоку или географском Западу. Ми Срби верујемо у традиционалне вредности: Бога, нацију, породицу. Људи широм света верују у то.
Али имамо осећај да у многим земљама постоји политика која верује да Бога нема, да је нација реликт прошлости и да су породице непотребне. Ја сам левичарски политичар и верујем у социјалну правду. Како може постојати социјална правда на глобализованој планети којом доминирају мултинационалне корпорације? Где се левица више не бави питањем како може бити више социјалне правде, већ тамо где има више или мање ЛГБТ права. За мене будућност лежи у традиционалним вредностима.
